Rezultati izbora za Evropski parlament potvrdili su ono o čemu se i pre glasanja nagađalo – stranke desnice su ojačale. Zbog njihovog uspeha francuski predsednik raspisao je vanredne izbore, a o novom glasanju spekuliše se i u Nemačkoj – zapadni mediji ne postavljaju pitanje da li će vlada kancelara Olafa Šolca opstati, već koliko dugo?
Francuski predsednik Emanuel Makron raspisao je vanredne parlamentarne izbore pošto je objavljeno da je stranka desnice Nacionalno okupljanje, koju je osnovala Marin le Pen, osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament.
Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da je Makronov potez s jedne strane logičan s obzirom na debakl koji je doživeo, ali i hrabar jer je za očekivati da će on na parlamentarnim izborima izgubiti.
“Do sada je francuski parlamentarni sistem omogućavao da se pre svega partije poput Nacionalnog okupljanja Marin le Pen stave po strani, da ne dobiju dovoljan broj mandata koji bi mogao da ugrozi vladavinu centrističkih stranaka, bez obzira na to da li one bile s leve ili desne strane. Ovog puta to neće biti slučaj. Jasno je da će nakon izbora doći do neke vrste kohabitacije, pitanje je da li će to biti sa desnom ili levom stranom. Znamo da se i levica okupila i da će predstaviti izuzetno važan faktor”, objašnjava Mitić.
Ukazuje da je nesvakidašnje za Petu republiku i moderan francuski politički sistem, to što je prvi put lider republikanaca, odnosno desnog centra, otvorio vrata za saradnju sa partijom porodice Le Pen.
Neki smatraju da je Makron trebalo da bude strpljiv – da se osloni na predstojeće Evropsko fudbalsko prvenstvo u Nemačkoj i pre svega na Olimpijske igre u Parizu, koji bi na nekoliko meseci odvratili ljude od politike. On je, po svemu sudeći, računao na nešto drugo.
“Nije prvi put da se u Francuskoj dešava da se birači u poslednji čas mobilizuju, a prilika je i da se ovo shvati kao nekakvo poslednje upozorenje pred eventualno neke još dramatičnije promene. Mislim da on računa sa tim faktorom, da će ljudi, koji možda nisu u dovoljnoj meri izašli na ove izbore, nisu shvatili njihov značaj i možda ne razumeju šta se dešava unutar samog francuskog društva, to osvestiti i da će prosto sada dobiti priliku da isprave to na ovim parlamentarnim izborima”, ističe koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković.
Kako je desnica privukla birače
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU smatra da je veliki uticaj na ishod evropskih izbora imalo i to što je došlo do personalnih promena unutar Nacionalnog jedinstva.
“Pojavljuje se jedno novo lice, jedan novi mladi lider koji se pre svega obraćao mlađoj populaciji na primerene načine i uspeo do njih da prenese tu vrstu poruka. To negde pokazuje koliko je zapravo značajno i koliko je pristup koji inače većina ovih tradicionalnih centristički orijentisanih partija nije imala na umu, dakle kako doći do birača koristeći nove forme komunikacije, kako uopšte sa njima razgovarati kada je u pitanju njihovo uključivanje”, navela je Selakovićeva.
Sve jači pritisak javnosti u Nemačkoj da se održe izbori
Oči javnosti sada su uprte i u Nemačku. Sedamdeset jedan odsto anketiranih građana kaže da je nezadovoljno radom vlade, što je porast za pet odsto u odnosu na kraju aprila kada je rađena ista takva vrsta istraživanja.
Iz kabineta Olafa Šolca uveravaju da neće biti novih izbora, međutim, čini se da je sve jači pritisak da bi oni trebalo da se održe, nakon debakla semafor koalicije na izborima za Evropski parlament.
“Šolc se brani određenim ustavnim procedurama za raspisivanje izbora i ono što je izvesno je da sigurno računa da će u narednih godinu dana do narednih redovnih izbora, moći na neki način da konsoliduje makar svoju stranku. Očigledno je da postoji i u Nemačkoj jedno ozbiljno jačanje partije tvrde desnice, pre svega govorimo o AfD-u koji je ostvario bolji rezultat nego što se predviđalo pre nekoliko nedelja”, kaže Mitić.
Predstoje pokrajinski izbori u Istočnoj Nemačkoj, gde će AfD najverovatnije potvrditi jako dobre rezultate i izvršiti dodatan pritisak i sa tog spektra.
“Imamo CDU/CSU koji pritiska i koji je sada ostvario zaista jedan veoma dobar rezultat, a s druge strane imamo pritisak AfD-a na tvrdoj desnici i imamo novu jednu levičarsku stranku Sare Vagenkneht koja je isto tako na jednom drugom, levom suverenističkom spektru isto tako ostvarila jako dobar rezultat. Tako da, za sve tri vladajuće stranke (semafor koalicije) predstoje jako teška vremena”, rekao je Mitić.
